У снежно суботње јутро, 25. јануара, непосредно пред годишњу скупштину Удружења за заштиту велике дропље, чланови удружења забележили су у свој теренски дневник виђање 9 дропљи на локалитету Вајлерка.
Локалитет Вајлерка налази се источно од пута Мокрин – Црна Бара, близу румунске границе. Представља комплекс обрадивих површина на којима се среће и уљана репица, омиљена храна велике дропље у зимском периоду. Нажалост, пољопривредници нису засејали уљану репицу ове сезоне, па се дропља сналази са остацима пољске горушице, биљке врло сличне уљаној репици.
Вајлерка, која није део СРП „Пашњаци велике дропље“, је традиционално зимовалиште велике дропље, а на овом локалитету се може видети већ у јесен.
...
Само пар дана раније у Мокрину је измерено 15 степени. Сада је температура пала испод нуле, а цео атар прекрио је снег. За нас истраживаче, ово је одлична прилика за излазак на терен, јер нам снег олакшава да уочимо жива створења.
На четвртом километру од Мокрина, на путу Мокрин – Црна Бара, налази се одвајање на десно – земљани пут који води право према румунској граници. Возећи се овим завејаним путем, приметили смо јато великих дропљи на потезу према „Летковом салашу“. Због даљине и благих неравнина терена избројали смо тек 6 – 7 дропљи. По последњим информацијама, из различитих извора, поуздано знамо да се у Вајлерци налази јато од 9 дропљи. Настављамо да се шуњамо даље, до најближег бункера, који представља одлично место за поставку опреме и посматрање.
То је било то! Девет дропљи, поређаних као на тацни, шћућуриле су се пред изненадним налетом снега. Једна је мало издвојена из групице и чува стражу док су и остале свакако на опрезу. На увећаној слици јасно се види осам јединки док девета главица извирује иза жбуна, отприлике на средини, између крајње десне дропље и остале групице.
Ту остајемо док нам се руке нису потпуно заледиле, а онда крећемо даље у потрагу за маторим мужјаком.
Овај пут ипак нисмо били те среће. Претпостављамо да отишао да „прошета“ до Румуније. Птица не познаје државне границе па није ни свесна колико нам отежава посао. Али, нисмо губили вољу него смо само наставили да уживамо у предивном панонском пејзажу..
Зекан се умива јутарњим снегом
Срне грациозно посматрају групицу истраживача велике дропље, са сигурне удаљенисти
Стари салаш, права зимска идила
И ко би рекао, у повратку за Мокрин – гртал'ца! Снег ипак није изненадио путаре овог пута
Док се враћамо за Мокрин размишљамо о тренутном броју јединки велике дропље. Већ дуже време немамо поуздан податак (прошле године није било зимског бројања). Наду нам улива сустрет са ловцима („Л.У. Перјаница“ - Управљач СРП „Пашњаци велике дропље“), који су нам касније, тог послеподнева, објаснили да имају податке о већем броју јединки велике дропље. Остаје нам да сачекамо зимски цензус..