Велика дропља живи у малим јатима, у којима је, најчешће, број женки већи од броја мужјака. Мањи број мужјака је последица одстрела, у време док је птица била ловна дивљач, док су женке биле под ловостајем.

На великим и прегледним пространствима велика дропља се мирно понаша. Тело јој је у водоравном положају, а врат стоји под правим углом. Птице у јату изгледају безбрижно. Неке пасу, неке сакупљају инсекте или се одмарају, док само два до три примерка, уздигнутог врата осматрају околину – стражаре. У зимским месецима се по неколико мањих јата скупљају у једно.

Основни начин кретања велике дропље је ход – шетња. У случају опасности, укочи се у месту. У почетку покушава да се удаљи ходом, ако тако не успе да  побегне од опасности, она потрчи три, четири корака. Ако ни то није довољно, велика дропља полети. Сматра се да лети брзином од 50 километара на час.

Велике дропље током пролећа, у току ''свадбеног плеса'', могу се лако уочити. Лети, велика дропља је тешко уочљива, јер је у летњим месецима активна само у раним јутарњим и касним вечерњим часовима. У септембру се могу поново видети у лету или скупљене у јату. У јатима остаје и преко зиме. Одрасли примерци велике дропље имају мало непријатеља у природи, а страдају јаја и млади примерци.