Аутохтона станишта велике дропље су велика травната пространства. Најповољнији услови за гнежђење велике дропље су на влажним ливадама. Велика дропља се гнезди и у пољопривредним културама, пре свега у житарицама. Терени без травнатог покривача или са ниском травом нису повољни за гнежђење велике дропље, као ни високе пољопривредне културе као што су сунцокрет или кукуруз.

Велика дропља у нашим крајевима има статус станарице (задржава се преко целе године), а појављује се и у прелету, али веома ретко током јесени, односно лета, на путу од подручја гнежђења ка зимовалиштима и обрнуто. При благим зимама, код велике дропље се не буди инстинкт за сеобом. У случају када су зиме јаке, поља покрије снег, те приступ храни буде отежан, велика дропља напушта подручје гнежђења и одлази на подручја која пружају повољније услове за њихов опстанак у току зиме. Мале су шансе за успешно зимовање и повратак на подручје где се гнезди. 

Полако шетајући, велика дропља тражи храну. Најинтензивније сакупљање хране у летњим месецима је ујутро и увече, а зими током читавог дана. Исхрана је различита и зависи од узраста и годишњег доба. Млади се у почетку хране искључиво инсектима. Тек касније прелазе на биљну храну и то зелениш, а још касније почињу да једу зрнасту храну. За разлику од младих, одрасли се хране претежно биљном храном, зрневљем и зеленишом. Зрневље може бити најразличитијег порекла, било од гајених биљака или од корова. И млади и одрасли пију воду, а зими једу снег. Најбоља култура за зимску прехрану је уљана репица.