У низији, у северном Банату, издвајају се две морфолошке целине: алувијална раван и лесна тераса. Највећу алувијалну раван има река Тиса, док су њене притоке Мориш и Златица формирале мање алувијалне равни. На алувијалној равни реке Златице се  простире специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље“. Ова раван је разуђена и широка. Испресецана је многобројним долинама које представљају остатке старих токова Златице. Од морфолошких облика алувијална раван има меандре, мртваје, обалске гредице и обалске брежуљке. У централном делу резервата налази се један такав меандер. Геолошки, алувијална раван је састављена од флувијалних пескова и муљевите глине. Лесна тераса у северном Банату дезинтегрисана је алувијалним равнима на више делова острвског облика. На појединим местима, као и по ободу резервата, то су острвца. Лесну терасу граде барски, преталожени и сувоземни лес. Барски лес има највеђе пространство, он садржи доста глине и порозан је. На површинама барског леса вода се дуже задржава. Тамо где је влажност већа, услед плиће издани, стварају се слатине.

Основни типови земљишта су ритска смоница, заслањена и алкализована, по којој је мозаично распоређен солоњец. Са околних подручја продире и чернозем карбонатни и ливадска црница.

Основне хидролошке карактеристике читавог северног Баната условљава река Тиса, а на подручје које настањује велика дропља имају утицај и река Златица, као и канали који чине део хидросистема ДТД. Хидролошке прилике самог резервата су променљиве и варирају од изузетно сушних, до година са високом подземном водама.

Подручје северног Баната, у коме је присутна популација велике дропље, има степско-континенталну климу, са релативно мало падавина и доминантним ветровима кошавом и северцем. 

Изражен мезо- и микрорељеф, неуједначен салинитет и променљива влажност педолошке подлоге, изражени климатски екстреми, али и антропозоогени утицаји, основа су општих еколошких карактеристика последњег прибежишта велике дропље код нас.

Вегетацију подручја карактерише постојање веома интересантног мозаик-комплекса биљних заједница, како типично панонских, тако и оних специфичних само за поједине локалитете или за регион северног Баната у целини. На подручју се смењује слатинска, џомбаста и степска вегетација, као и састојине тршћака. Посебан печат добру даје заједница девесиља и зваздана, са изразитом густином и висинском доминацијом девесиља.