АБИОТИЧКИ ФАКТОРИ

Дуготрајне кише у доба гнежђења не представљају проблем женкама које леже на јајима, али могу утицати на пропадање легала уз садејство узнемиравања од стране предатора или стоке. На влажним ливадама могу узроковати плављење легала. Тек излежени млади су осетљиви на дуготрајне кише, које за њих могу бити фаталне.

Лоши временски услови током зиме, првенствено дуг период температура испод –15ºС, као и дуготрајан дебео или смрзнут снежни покривач, терају велике дропље да мигрирају на југ, одакле се враћају десеткована јата. У неповољним зимским условима она напушта терене где се размножава. Због мањка хране буди се инстинкт за сеобу и покрете у потрази за храном. По правилу, дропље се одлучују на напуштање станишта као на крајњу меру. Тада су дропље већ исцрпљене, падавине отежавају летење, те постају лак плен разноврсним грабљивицама а велики број страда и због изнемоглости, умире од глади. За велику дропљу опасност представљају и "ледене кише". Ледена кора која се формира на површини снежног покривача, чак када је и сасвим мали, онемогућава прибављање хране испод снега. 

БИОТИЧКИ ФАКТОРИ

Предатори су веома озбиљан фактор угрожавања великих дропљи. Међу сисарима, најопасније су лисице, дивље свиње и  пси, затим јазавци и куне. Међу птицама, вране, чавке и гачци су потенцијални фактор угрожавања јаја. Јаја и птиће такође могу угрозити роде, галебови, еје и мишари.

Стога редукција грабљивица, посебно лисица у годинама високе бројности (која обично прати године повећање густине популација глодара), представља нужну меру у газдовању подручјем. Организовани лов на предаторе мора да буде једна од превентивних активности којом би се њихов број довео на разумну  меру. Ова активност би поред очувања популације велике дропље очувала и неопходну бројност јединки лобне дивљачи. Ово се наравно не односи на законом заштићене, ретке врсте и оне чија је бројност угрожена. Ова врста лова мора бити систематски контролисана и добро организована. Нажалост, у већини случајева то код нас није пракса. У наредном периоду неопходно је порадити на едукацији ловаца и стручних служби ловачких удружења на томе како остварити оптималну бројност предатора, али и ускладити прописе.

АНТРОПОГЕНИ ФАКТОРИ

Најбоља култура за зимску прехрану је уљана репица.

Земљорадња је најизраженији и најразноврснији фактор угрожавања велике дропље. Преоравање травних станишта и успостављање култура је највише допринело паду бројности великих дропљи у Панонској низији. Различите културе које се сеју на преораним површинама различито су погодне великим дропљама. Поред травних станишта, у погодне културе за гнежђење спадају жита, а поготово озима, луцерка и парлози. Неповољне културе су сунцокрет, кукуруз, шећерна репа, поврће, мак и остало. На њивама где се гнезде велике дропље јављају се проблеми код жетве луцерке и пшенице, али и кошења траве. Луцерка је погодна за гнежђење, али се коси крајем маја, кад женке леже на јајима. Пролазак пољопривредних машина и огољавање вегетације утичу на женку да напусти гнездо. Жита се углавном врше у јулу, када су птићи већ велики, осим када је у питању друго легло.

Проблем уништавања легала се јавља када се поновно, друго легло, налази у житима. Машинско кошење и сакупљање траве у периоду репродукције узнемирава женке на гнездима и убија младе птиће. Пролећно ђубрење и други облици присуства машина у овом периоду узнемиравају мужјаке у шепурењу. Пестициди се нагомилавају у ткивима мишева и инсеката које велике дропље поједу, а утичу и тако што смањују опште богатство и разноврсност хране у овим стаништима. Постављање страшила, машина за наводњавање, пластеника и осталих структура ометају репродуктивни циклус.

Лов на велике дропље је у Србији забрањен. У окружењу њихових станишта у северном Банату, ловци их традиционално чувају. Уколико их јака зима принуди да се селе на југ, велика је опасност да буду одстрељене у крајевима са мање развијеном свести о потреби њихове заштите. Сезона лова на срндаћа одиграва се у периоду шепурења и гнежђења великих дропљи, и тада су пуцање и кретање људи и возила значајан фактор угрожавања и узнемиравања.

Криволов.

Сточарство у умереном обиму корисно је за станишта великих дропљи. Уколико је превише крава или оваца, могу узнемирити женке великих дропљи на гнезду и мужјаке у шепурењу. Значајан фактор узнемиравања великих дропљи су чобани и њихови пси. Предатори проналазе гнезда по трагу чобана. Свиње које се слободно крећу пашњацима су изузетна претња гнездима. 

Енергетика, а пре свега далеководи и ветрењаче, изузетно су озбиљан фактор угрожавања великих дропљи дуж целог ареала. Врло су чести случајеви страдања приликом удара у жице или елисе, што је посебно изражено при слабој видљивости. 

Рударство и истражни геолошки радови, пре свега на експлоатацији нафте, гаса и шљунка, нарушавају станишта и узнемиравају велике дропље на гнежђењу и у осталим сезонама. 

Промена намене ливада и пашњака, кроз изградњу рибњака или пошумљавање, нарушава станишта и чини их непогодним за велике дропље. 

Саобраћајна инфраструктура расцепкава и раздваја погодна станишта и узнемирава птице. Ово се односи, како на пољске путеве и асфалтне друмове, тако и на пољопривредне и друге аеродроме.

Пожари.