У оквиру програма заштите модровране, чланови Удружења за заштиту велике дропље постављали су кућице за модровране у специјалном резервату природе Пашњаци велике дропље.

Модроврани одговарају мање или веће травнате површине, где може да нађе одговарајућу количину хране и дупљу за гнежђење. Главни узрок нестанка ове врсте је човеков утицај на станишта која су значајно измењена или потпуно нестала. Проширивањем обрадивих површина освојени су терени као што су пашњаци, лесне пустаре и травнате површине. Потискивање испаше стоке и широка примена хемијских средстава у пољопривреди неповољно утиче на популације, како инсеката којима се модроврана храни, тако и самих птица. Смањењу популације доприноси недостатак погодних дупљи за гнежђење.

Једну од активних мера заштите популације модровране представља постављање вештачких дупљи. Вештачке дупље направљене су од црног бора и заштићене лаком са спољне стране тако да у просеку трају око 10 година. Кров кућице може да се отвори, ради касније провере, али је чврсто причвршћен и затворен због заштите од лошег времена и потенцијалних предатора. Улазна рупа налази се са предње стране и величине је између 63 и 67 милиметара. Кроз мању рупу модроврана не може да прође, а ако је рупа већа омогућен је улаз другим врстама које се гнезде пре модровране, као што су ветрушка и чавка. Опасност могу представљати и крзнати предатори, као што је ласица, која може уништити цело легло и птицу која лежи на јајима.

Приликом постављања дупљи потребно је наћи одговарајућу локацију. Добро место може да буде група стабала, усамљено дрво, ивица шуме или бандера. Важан аспект је да дупља буде видљива, тако да птице могу лако да је пронађу. Модровране не доносе материјал у гнездо, тако да је у кућицу потребно убацити пиљевину или суво сено у довољној мери да птица може направити шољу из које се јаја неће откотрљати.

У СПР Пашњаци велике дропље пронађено је неколико локалитета погодних за постављање дупљи.

1. Визиторски центар

Иза густог сена које окружује визиторски центар види се кућица постављена на десном „крилу“ грађевине. Кућица гледа на централни део резервата у ком се, највећим делом, налазе пашњаци и ливаде.

2. „Дражићев салаш“

На месту некадашњег салаша налазе се остаци огњишта којe je сада претворенo у обрадиву површину. Као опомена, још увек се уздиже стари дуд, који је за ову прилику послужио као дом једне угрожене врсте.

3. Салаш код металне чеке

Поред оронулог салаша налази се неколико стабала, а највише је послужило за постављање кућице за модровране. Ту је и метална чека коју ловци користе као осматрачницу за лов на дивљач.

Иначе, салаш је напуштен пре 20-ак година и налази се у тако лошем стању да је право питање да ли ће издржати предстојећу зиму. Овакви салаши имају и малу историјску вредност, јер се у њима могу наћи остаци салашарског живота: сурових зима, осамљености и времена на претек, које у нашим удобним фотељама можемо само да замишљамо.

4. Партизански споменик

Недалеко од споменика погинулим партизанима у Другом светском рату налази се врба на коју је постављена кућица.

На споменику пише: „На овом месту и околини, августа 1941. године мокрински партизански одред водио је оружану борбу против немачког фашистичког окупатора. Прослављајући 15-годишњицу устанка, народ Мокрина у знак сећања и захвалности подиже ову спомен плочу. Мокрин, 4. јули 1956. Општински одбор савеза бораца НОР-а“

5. „Џинов салаш“

Шетајући „едукативном стазом“ која води до визиторског центра, на самом улазу у резерват, наилази се на порушени „Џинов салаш“. Некада се овде налазила и рампа која је означавала почетак резервата и забрану приласка без надзора управљача.

Кућица за модровране постављена ја на дрво које се налази 50-ак метара од салаша.